POCETAK MAGNETNIH POLJA
Zatocenici vodenih kapljica,samo smo neprestane zivotinje.Trcimo po gradovima bez suma i zacarane afisenas vise ne uzbudjuju.Cemu ta velika lomna odusevljenja,ti osuseni skokovi od radosti?Nista vise ne poznajemo no mrtve zvezde,gledamo lica i uzdisemo od zadovoljstva...
Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.
Neodgodiv u uzurbanom zivotu,mada odlozen za nikad.
четвртак, 27. октобар 2011.
MOJA JE DUSA OBLAK JESENJI
Moja je dusa jesenji oblak, Oblak rastrgan, Kao krpa. Bacen na nebo. Ja volim oblake, u jesen.
Lice mi je, mrko, suncem spaljeno. Moje oci u oblake gledaju. A misao? Misao je upravljena k tebi.
Нема коментара:
Постави коментар