POCETAK MAGNETNIH POLJA Zatocenici vodenih kapljica,samo smo neprestane zivotinje.Trcimo po gradovima bez suma i zacarane afisenas vise ne uzbudjuju.Cemu ta velika lomna odusevljenja,ti osuseni skokovi od radosti?Nista vise ne poznajemo no mrtve zvezde,gledamo lica i uzdisemo od zadovoljstva...
Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.
Neodgodiv u uzurbanom zivotu, mada odlozen za nikad.среда, 19. јануар 2011.
Ne budi daleko od mene
Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan
Jer , ne znam kako bih rekao, dan je dug
I cekat cu te kao na nekoj stanici
Kada negdje daleko usnu vlakovi
Nemoj otici ni samo na sat jer tada
U tom satu, spoje se kapi nesanice
I mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
Doci da ubije i moje izgubljeno srce
Jao neka se ne razlije tvoj lik na pijesku
Jao neka ne lete tvoje vjedje u odsutnosti
Ljubljena ne idi od mene ni za trenutak
Jer u ovom casu otici ces tako daleko
Da cu obici zemlju ispitivajuci
Hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem
Pablo Neruda
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар