Romansa

Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.

I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bicevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.

Miroslav Antic