Takva sam ja

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.

Desanka Maksimovic

Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan
Jer , ne znam kako bih rekao, dan je dug
I cekat cu te kao na nekoj stanici
Kada negdje daleko usnu vlakovi

Nemoj otici ni samo na sat jer tada
U tom satu, spoje se kapi nesanice
I mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu
Doci da ubije i moje izgubljeno srce

Jao neka se ne razlije tvoj lik na pijesku
Jao neka ne lete tvoje vjedje u odsutnosti
Ljubljena ne idi od mene ni za trenutak

Jer u ovom casu otici ces tako daleko
Da cu obici zemlju ispitivajuci
Hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem

Pablo Neruda

Romansa

Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.

I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bicevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.

Miroslav Antic

ZASTO SI TAKO LEPA

Zasto si tako lepa?
Ne budi tako lepa.
Hocu da budes od mesa,
ne od suncevog sjaja.
Zasto si tako lepa?
Kad bi bar imala pege,
da ih vecno po tvom licu skupljam.
Kad bi bar bila razroka!
Celog zivota bih na kolenima
ubedjivao razroko oko.
Ali ti si lepa.
Da, od suncevog si sjaja.
Ali ja ne mogu stalno ziveti u tom sjaju.
Ne mogu na pozornici ziveti.
Sve mi se vidi!
Svaka moja ruznoca.
Svaki posrtaj.
Ne mogu ziveti pod reflektorom.
Shvati to.
Nemoj plakati.
Ne mogu ziveti s tobom
Suvise si lepa.

Milan Kundara