Treba biti pazljiv

Treba biti pazljiv,
vrlo pazljiv, Svet je
danas odvec loman,
i dan ovaj najslabija
tacka je zivota.
Ni da izgovorim
ime ne smem,
jer glas bi mi raskinuo
ovu neznu cipku,
izvezenu zracima
sunca i meseca,
ta nedra vazduha.
Treba sniti polagano,
nasi snovi odlucuju
ko da su koraci.
Za njima ostaju
tragovi, toliko jasni,
da dusa ustrepti
videc gde je ispunila
zemlju namerama koje
grobovi bi mogle biti
naseg velikoga htenja.
Da, navrh prstiju
sniti skoro, posto odjek
sna il teskog hoda,
po tlu tako neznom,
mogao bi porusiti
basnoslovne kule
nekog Vavilona.
Treba utancati prste.
Danas kristal sve je
sto god dohvatimo.
I necija ruka u nasoj
moze da se u prah stvori
pre vremena,
ako stezemo je jace
nego uspomenu puti.

- - - - - - - - - - - - - - - -

Da, ne zaplakati.
Ako suza padne danas,
tezinom ogromnom
u jezero il u neke
oci voljene, prodreti
moze toliko duboko
da ce unistiti tice
najdrazega neba
i, rasuvsi kisu perja,
ispuniti celu zemlju
okrsajem krila.
- - - - - - - - - - - - - - -
Ljubav, ljubav, ljubav.
Jer, ko je ikad znao
da li stvara il rastvara?
I da li nas, kad gorimo,
uzdize do plama,
ili zeli nas pepeo?
Stoga, svet, slab danas,
od nje strepi kao ni od koga.
- - - - - - - - - - -- - - - - - - - -
Nek svetla zgasnu,
nek predahnu usne,
nek glasovi vise
ne zbore *Volim te*.
Nek silan mir vlada,
i stisanost obla,
da se slom izbegne
kog bi neke usne trazeci se
donele tome skupu
ishoda sto zemlju cine!
Nek jedva i pogled,
nevinost najveca
u telu coveka,
sacuva ga, ostav,
buducoj ljubavi,
u toj lakoj zvezdi
sto se u ocima stani,
i sto, buduc odvec cista,
ne moze da smrvi nista.
Toliko je loman svet
da se treba kretati po njemu
ko u opsenama,
gde umreti moze ljubav
ako sum stvorimo.
Samo
cekanje drhtavo,
disanje potajno,
vera prikrivena,
moci ce da spasu
danas
lomnost golemu
ovog sveta.
Lomnost nasu.

PEDRO SALINAS