POCETAK MAGNETNIH POLJA Zatocenici vodenih kapljica,samo smo neprestane zivotinje.Trcimo po gradovima bez suma i zacarane afisenas vise ne uzbudjuju.Cemu ta velika lomna odusevljenja,ti osuseni skokovi od radosti?Nista vise ne poznajemo no mrtve zvezde,gledamo lica i uzdisemo od zadovoljstva...
Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.
Neodgodiv u uzurbanom zivotu, mada odlozen za nikad.среда, 13. октобар 2010.
Ne želim samo
Ne želim samo
naša dva tela
već sve ostalo:
ono teško
i ono lako.
Ono što se čini lakim.
Htela bih da savladam
oluje u tvojim očima,
htela bih da sviram
na osamljenoj flauti tvog osmeha.
Htela bih da učestvujem
u lovu po tvom haosu,
u tvojim jutarnjim melanholičnim očima...
htela bih da ih zatvaram.
Planina koja se uzdiže
sa tvojim tamama,
između jedanaest i podne,
htela bih da je učinim još tamnijom
mojim tamama.
To je pad kroz dan.
Hoću da sa tobom padam.
Svoje JA proživljavam kroz tebe.
Tvoje JA želim u sebi.
Želim tvoju slobodu kroz sebe.
Želim moju slobodu kroz tebe
Zajedno ćemo brati
trenutke ruža bez trnja.
Marija Vine
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар